Galerija foto-portreta pisaca i kulturnih aktivista raznih provinijencija autorke Tanje Draškić Savić nastajala je sukcesivno, iz godine u godinu, od jednog do drugog festivala, u periodu 2013-2019, za vreme njenog boravka u Puli. Danas predstavlja foto dokumentaciju i arhivu, koju pojedini hrvatski intelektualci, poput Miljenka Jergovića, smatraju najvišim dometom Pulskog festivala.
Tanja je rođena i trenutno živi u Arilju. Javni i širi uvid u njen način rada svi sa ovih prostora imali smo prilike da vidimo kroz foto-portrete dece iz prvih godina ARLEM-ovih radionica. Privatno, u to preddigitalno vreme, dok se tako još uvek moglo, poznavala sam više ljudi, koji su insistirali da im isključivo ona radi fotografije za lična dokumenta, ili beleži značajne privatne događaje. Kognitivno osvešćeno, ili intuitivno, uvek su svi nepogrešivo prepoznavali da je njen artefakt mnogo više od vizuelne informacije.
Tanja je školovani fotograf, što je u sferi koju ljudi većinom iz emotivnih pobuda i interesovanja profesionalizuju, dosta retka pojava. Ta pozicija daje joj širi spektar znanja iz oblasti kompozicije, tretmana svetlosti, perspektive, refleksija anatomije iz određenih položaja tela… Ono što je najpre postavlja na pijedestal vrhunskog umetnika fotografije je njen autentični idejni kod i pristup modelu, kao otvorenoj interaktivnoj platformi koju kao fotograf vidi ispod pojavne i medijske interpretacije lika. Tanja ne škljoca aparatom u prolazu, ona studiozno skenira inherentnu nužnost koja oblikuje izgled i ponašanje čoveka. Drugim rečima, kao što je to primetio jedan od najvećih filozofa i kolumnista sa naših prostora, Predrag Finci, upoređujući je sa jednim od najčuvenijih fotografa modernog doba, Jusufom Karšom, „on je slikao slavne i uticajne ljude, a Tanja, one koje fotografiše, uvek tretira kao slavne i značajne“.
Poštovanje u pristupu modelu rezultira jednom vrstom reprezentativnog portreta moderne profilacije. U prošlosti, reprezentativni portret značio je dizajniranje izgleda čoveka kroz idealizaciju njegovog društvenog statusa, ili profesije, a odnos prema njima nisu birali ni umetnik ni model, nego se uspostavljao nekom vrstom društvenog konsenzusa. Tako smo dobijali nizove vrlo sličnih portreta vladara, vojskovođa, lekara, umetnika…
Prateći idejne diskurse razvijenog sveta, Tanja psihologizira model, akcentuje pokretačke energije koje personalizuju i jednu integralnu ličnost, kakva se danas podrazumeva, predstavljaju u njenoj najvažnijoj interpretaciji. U rasponu brojnih uloga ka kojima svakog dana sve više aplicira moderno društvo, najvžnija interpretacija je ona u kojoj čovek želi da bude primarno prepoznat i prihvaćen i koju za promenu, bira on sam. Kada se oduševljavaju svojim portretima, iako su inicijalno na dolazak u improvizovani studio u Puli često nerado i u žurbi pristajali, pisci i gosti, u završnom činu, videli bi idealnog sebe, kao model superega koji sami za sebe kreiraju. Isto tako, publika u galeriji njihovih portreta ne gleda uniformisane majstore reči, već specifične ličnosti, više aktuelizovane onim što ih inspiriše i o čemu misle i pišu, nego samim pisanjem i javnim delovanjem. Koliko god da vremenski okviri nisu na njenoj strani, Tanjino izvežbano oko, bez predrasuda i apriori određenih stavova, studira model i na pozornicu izvlači karakternosuštinsko iz njega.
Portreti su crno beli. Boja, kao ni bilo šta drugo ne odvlači pažnju. Fokus je na izrazu lica, stavu i položaju figure. Iz rasporeda bora, usredsređenosti pogleda, prisustva ili odsustva osmeha i profilacije ramenog pojasa iščitava se odnos čoveka prema sebi, drugima, svetu i životu uopšte.
Na utvrđenoj relaciji model-fotograf-posmatrač, niko nikoga ne laže i umetnost ostaje dosledna svom osnovnom postulatu: otkrivanju i demistifikaciji istine.
Sanja Sofijanić, istoričar umetnosti
https://glasistrenovine.hr/arhiva-portala/pregled-vijesti/fotografska-poetika-proza-autora-u-slici-484629#google_vignette
Čovjek kakav jest, samo bolji: Priča o portretnim fotografijama Tanje Draškić Savić
https://glasistrenovine.hr/arhiva-portala/pregled-vijesti/fotografije-pune-duha-i-emocije-528647
