Народна библиотека “Добрило Ненадић” вас позива на отварање изложбе ” FORGED FORMS ” – СКУЛПТУРЕ, аутора Александре Кокотовић и Срђана Стефановића у среду, 09. септембра 2026.године у Градској галерији у 19:00 часова.
Срђан Стефановић је дипломирани ликовни уметник, специјализован за монументалну уметност, са богатим искуством у реализацији скулпторских и сликарских дела. Дугогодишњи је сарадник и асистент Милоша Шобајића. Усвом раду повезује уметност, науку, технологију и екологију, са фокусом на експерименталне материјале и процесе.
Аутор је више самосталних изложби и учесник бројних групних изложби и резиденцијалних програма у земљи ииностранству. Добитник је више домаћих и међународних награда, а његови радови налазе се у приватним колекцијама, музејима и јавним просторима.
Аутор је награда за значајне филмске и културне манифестације, укључујући ФАФ, Београдско пролеће, Земун Фест и Београдски филмски фестивал.
Александра Кокотовић је мултимедијална уметница чија се пракса развија на пресеку сликарства,скулптуре, инсталације, пер-форманса и проширених уметничких пракси. Њен интердисциплинарни опус одликује се континуираним истраживањем лиминалних стања – између видљивих и невидљивих стварности,сећања и пројекције,археологије и будућности, физичке материје и спекулативне мисли. Ови прагови нису схваћени као метафоре, већ као оперативне структуре кроз које сваки уметнички циклус успостављa сопствену унутрашњу логику и филозофску кохерентност. Њена дела обликују сложене просторне и материјалне системе у којима се питања идентитета, сећања, расељености и припадања преплићу са истраживањем могућих стварности.
У циклусу Impact, Срђан Стефановић укида границу између објекта и документа. Коначна скулптура, процес њене фабрикације и аутовизуелни запис не функционишу одвојено, већ чине јединствену целину у којој суштина рада лежи у концептуалној скаларној ескалацији. Уметник напушта ограничења људске физичке снаге на урбаном терену како би присвојио виши ниво продукције унутар активне инфраструктуре града, док у природном окружењу ствара полигон за рад. Преузима улогу диригента и усмерава монументалну индустријску силу, користећи грађевинске машине од 20 тона и оператера за извршење прецизне, технолошки посредоване силе која у материјал утискује жељени облик. Кроз ову акцију, челик се обликује на хладно. Метал постаје медијум који узима директан отисак тла, трајно конзервирајући и материјализујући сирову, монументалну енергију унутар сопстевне структуре.
Александра Кокотовић такође уводи чин механичког притиска као саставни део сопственог процеса. Челични лимови преко којих виљушкар вишеструко прелази постају деформисане површине, носиоци физичке трауме која претходи сваком даљем обликовању. Тај тренутак није завршетак процеса, већ његово исходиште. Траг силе не нестаје, али није крајњи садржај дела; управо из њега започиње процес изградње скулптуре. Деформисани метал постаје полазиште за обликовање сложених просторних структура кроз које се промишљају простор, расељавање, колективно памћење и идентитет.
Ова изложба не говори о металу као материјалу, већ о обликовању као егзистенцијалном процесу. Између силе и сећања, између компресије и значења, између индустријског поступка и уметничке мисли, скулптура престаје да буде објекат и постаје сведочанство трансформације. Материја не заборавља силу која ју је обликовала; уметност јој омогућава да ту силу претвори у значењe.
